Zasladite život stevijom

Post Comment


Verujem da ste svi čuli za biljku steviju, ili, ako ćemo onako zvanično, za biljku poznatu pod latinskim nazivom ”Stevia rebaudiana”. Ovu biljku koriste i dijabetičari jer joj je glikemijski iznos zanemarljivo nizak, a ostali zdravi ljudi je koriste jer je, po mom mišljenju mnogo zdravija od rafinisanog belog  šećera, a od veštačkih zaslađivača posebno. Stevia skoro i da nema kalorija, pa je mnogi koriste  i kada su na dijeti za mršavljenje.


Stevija je inače, višegodišnja zeljasta biljka iz porodice glavočika, koja može narasti i do 1m u visinu. Poreklom je iz Paragvaja, ali se danas gaji skoro svuda  gde su duga topla leta. List stevije, kada stavite u usta, ima veoma sladak ukus, koji je i do 40 puta jači od šećera, a to je zato jer se u njenim listovima nalazi mnogo glikozida, od kojih je najznačajniji steviozid, koji mu i daje tu slatkoću.

Mnogi ljudi, u želji da kupe neku “zero” ili “light” verziju nekog komercijalnog soka, misle da će recimo, kupovinom “Coca Cole zero”, uneti napitak bez šećera, misleći da tako čine uslugu svom organizmu, bez da ulazim u štetnost samog ovog napitka, ali malo ko se zapita od čega je i ta Coca Cola slatka kao ona obična, u kojoj naravno ima šećera. Naravno, od aspartama. Aspartam, supstanca koja se koristi kao veštački zaslađivač različitih proizvoda, izaziva brojne zdravstvene smetnje ukoliko se često i mnogo koristi, tako bar kažu oni sa jedne strane, dok oni sa druge govore da je dokazano brojnim studijama da izaziva tumore i neurološka oboljenja. Da se razumemo, ne ulazeći u to ko je u pravu, da li su tu posredi neka korporacijska lobiranja ili ne, tek, ja ga zaista izbegavam, bar se trudim. Aspartam se vodi pod brojem E951. Ovog zaslađivača ima i u mnogim ukusnim zanimacijama za decu i odrasle, u mnogim sokovima, žvakama, bombonama, vitaminskim napicima bez šećera. Danas u mnogim evropskim zemljama, čak i ovo “biiiiip” od Coca Cole ima i zelenu varijantu ovog pića pod nazivom "Coca Cola life", koju slade stevijom.


Ja sam svakako za steviju ali onu najprirodniju, božanstvenu biljku u vidu samlevenog suvog lišća, koju bi svako, ko drži do zdravlja, trebalo da koristi kao zaslađivač. Steviju danas možete kupiti u više oblika…kao sirup, tabletice, prah, suvo lišće,  kao kristal šećer itd.

Kafu ne pijem, ali u čaj ili limunadu  nekada sipam steviju. Nekada sipam mleveni prah od sušenog lišća moje prošlogodišnje stevije, a nekada kupovni stevija kristal šećer, koji izgledom podseća na klasičan rafinisani kristal šećer, koji se masovno koristi, ali je mnogo mnogo slađi, pa se sipa baš malo. Međutim, kako je ovaj stevijin kristal šećer baš skup, uvek sam za verziju  “sam svoj majstor”.


Za sađenje stevije, koristila sam organsko seme, koje je, po izgledu, veoma slično semenu maslačka. Seme sam dobila, pa sam odlučila da je negujem od semena pa do kraja, a mogu i da se kupe sadnice stevije koje su veoma skupe. Meni je veće zadovoljstvo kada nešto uzgojim sama. Inače, oko 100 semenki stevije, košta oko 3 evra.





Definitivno je najbolje koristiti ove male kontejnere za rasad, koji se mogu naći već za 1 evro, jer imaju niz dobrih stvari. Kao prvo, od rasada proizvedenog u kontejnerima, ne oštećuje se korenov sistem, jer se mlada biljka prenosi na sadno mesto bez mehaničkih oštećenja korena, zatim, uz adekvatan supstrat, biljka brže raste, stabljika je deblja, listovi su veći…Stevija inače ima jako plitak koren i mogao bi se oštetiti klasičnim presađivanjem,


Kada je u pitanju supstrat, nemojte uzimati običnu zemlju iz neke bašte, već nabavite dobar organski supstrat da bi rasadi bii zdravi, i da bi iz rasada izrasle zdrave biljke. Ovo je posebno bitno za jestive biljke, kakva je i stevija. Organski supstrat garantuje fitosanitarnu bezbednost, kojom se elimiše uticaj patogena, korova i insekata na sadnice rasada.


Ako sadite steviju napolju u bašti, onda to nemojte raditi pre maja, za svaki slučaj, da je ne bi zakačile temperature ispod 5 stepeni, jer tada staje sa rastom, a niže temperature od te, mogu je i uništiti. 


Ako mlade biljke stevije sadite u bašti, razmak između njih treba da bude oko 20 cm. Ja ih ipak sadim u saksije i žardinjere. 


Nakon mesec i po dana od sađenja, male biljke stevije  sam iz malih kontejnera posadila u saksije. Saksije su mi nekako sigurnije, jer višegodišnju steviju ovako mogu preko zime uneti da bih je spasila smrzavanja i njenog kraja u tom slučaju. Sada su moje male stevije iznete napolje na sunce i rastu li rastu. Sada, kada je već  sredina juna i visoke temperature, stevija lepo napreduje jer voli sunce i toplo, ali i dosta zalivanja. Da se ne bi biljke uništile zalivanjem, a  koren im istrulio, ja ih zalivam svaki put po malo, i po samom izgledu biljke vidim da li je to dovoljno. Stevija “otrembesi” lišće kada je željna vode, a kada dobije vodu, već nakon sat vremena, listovi joj postanu pravi kao strele. Znači, samo je pratite i dobro ćete komunicirati. Stevija nije zahtevna, i tokom leta traži samo vodu. Ja  ih nisam prehranjivala, rastu lepo, a i veoma su otporne jer ih ne napadaju bolesti i štetočine. Mnogi vrtlari je sade i pored nekih osetljivijih kultura jer ih stevija na neki način štiti, skoro pa kao neven koji se sadi među povrćem, jer repelentno deluje na većinu insekata. Upravo zbog njenog slatkog ukusa štetočine ne napadaju steviju.


 

Iako sam, pre namere da krenem da je odnegujem, čula da je klijavost stevije iz semena malo traljava, izabrala sam dobar  i lepo pripremljen organski supstrat za setvu,  početak proleća i kontejnere za rasad, koje možete kupiti u bilo kom garden centru, a koji je potreban, kada se biljka gaji iz semena. Kako su u martu bile niske temperature, a stevija ne podnosi niske temperature, tek posejanu steviju sam morala da drzim unutra, kako bih joj dala optimalnu temperaturu za klijanje...od 20 do 25 stepeni C i optimalnu vlažnost.


Stevija zaista brzo raste sve dok su dugi i topli dani, dok na jesen, kada krenu kraće obdanice, biljka kreće sa obilnim cvetanjem, pa je tada najbolje obrati svo lišće, koje ćete tada osušiti i nakon toga samleti u prah kojim ćete posle sladiti svoje napitke…limunade, čajeve itd. Jedino budite oprezni sa količinom, da ne biste preterali sa zaslađivanjem. Za 2 dl čaja, ja sipam tek malkice praha, koliko stane na sam vrh kašičice. 


Prah od sušenog lišća stevije sam skoro potrošila, pa sam probala da čaj zasladim listom sveže stevije. Ono što je tu bitno reći je da, kada se svež list stavi u vruć napitak, steviji treba do sat vremena da pusti slatkoću, a za hladne napitke, treba da stoji oko 24 sata. Sveže lišće stevije ima ugodan slatki ukus zbog glikozida, od kojih je najznačajniji steviozid, čiji je ekstrakt 200-300 puta slađi od šećera, dok je osušeno lišće stevije 30-40 puta slađe.


U moj topao čaj od šipka, stavila sam list stevije, koja je tek nakon sat vremena ispustila svoju slast. A tek nakon toga sam u to iscedila i limun. To više nije bio topao napitak, ali je bar bio ukusan.





Ovogodišnjoj steviji, listove ću počupati sa biljke tek na jesen, pre obilnog cvetanja, jer je tada najveća količina steviozida u biljci i listove ću staviti na sušenje, kako bih posle od njih dobila sitan sladak prah. Obično u septembru imam jednu veću berbu lišća, kada su biljke dostigle visinu od oko 70 cm, ali ako je i jesen duga i topla, može se ubrati možda i još jednom, ali imajte u vidu da je lišće već nekvalitetno kada krenu niske temperature.





Ako korenov sistem dobro zaštitite – sledeće godine ponovo će rasti. Najbolje rešenje je da biljke prezime u zatvorenom na temperaturi koja ne pada ispod 10°C. Pored toga, stevija se mora zastrti (malčirati) da se njen plitki koren ne bi smrzao. Ja imam malč od hrastove kore, koja se može kupiti, a njime se, preko suprstrata oblaže zemlja u saksiji oko stabljike biljke.


Do oktobra ili u oktobru treba joj obrati svo lišće i ostaviti ga da se prosuši na suncu. Lišće stevije se suši na direktnoj sunčevoj svetlosti oko 12 sati. Osušeno samleti u prah i koristiti ga umesto šećera.



Sadite svoje biljke i živite zdravo, u skladu s prirodom.



Tags:

Share:

0 коментара