Slatko od dunja sa limunom i orasima

Post Comment



Kada pomislim na dunje, setim se kako je moja pokojna majka pravila slatko od rendanih dunja. U to vreme, deca su manje jela kupovne slatkiše, a više one domaće …palačinke, štrudle, kolače sa višnjama…


Moja majka je znala, da, kada mi se prijede slatko, napravi jednu slatku poslasticu za par minuta. Naime, ona bi ono rendano slatko od dunja, pomešala u jednakoj srazmeri sa kokosovim brašnom, napravila kuglice i nakon toga ih ponovo uvaljala u kokos. Taj skromni a preukusni slatkiš me uvek podseti na mamu i na detinjstvo. 
U Srbiji je od davnina bio običaj da se slatko isnosi gostima pre kafe i rakije, kao izraz duboke naklonosti i tople dobrošlice.
 

Generalno, slatka ne volim nešto posebno, jer ne volim tako intenzivno slatko, ali u svom životu sam ipak nekoliko puta pravila slatko, i to kada su moja deca bila mala, One su tada obožavale moje slatko od belih trešanja, sa kolutovima limuna. Zaista i jeste bilo prelepo, ali nekako, kažem, pošto slatko od bilo čega, ne ide bez tone šećera, uvek sam to izbegavala da prečesto pravim deci, što zbog zuba, šećera kao takvog i zbog održavanja normalne telesne mase…ali...


…ali, eto, godinu i po dana od smrti moje majke, nekako mi se prijelo ono slatko od dunja, verovatno zato što mi mama veoma nedostaje, pa sam htela nekako da vratim neka sećanja.


Slatko od dunja, se uvek pravi od dunja, a ne od dunjaca. Mnogi znaju da kažu da postoje muške i ženske dunje...odnosno “dunjci” i “dunje”. Iskreno, ne znam da li je baš razlika u polu, ali ono što je sigurno  je to da su dunje okrugle ( kao žute jabuke), a dunjci su duguljasti. Dunja je zaista, onako mirisna, prava asocijacija na jesen. Zamislite, reč ”marmelada” je i nastala od portugalske reči ”marmelo” što znači ”dunja”. Ono što je sigurno je to da su dunje mirisnije od dunjaca.
Marmelo, (dunja) je dobila čast da po njoj marmalade dobiju ime i zbog još jednog  razloga. Naime, plod dunje sve više postaje važna sirovina za izradu marmelada, džemova, kompota…od dunja, ali i nezamenljiva sirovina u industrijskoj proizvodnji  marmelada i džemova i u mešavini s drugim voćem jer im daje prijatnu aromu, ukus i čvrstinu. U industriji joj se pridaje zaista velika važnost zbog velikog sadržaja pektina.
Još jedna od bitnijih razlika je ta, da je meso ploda dunje sočno, prijatno aromatično, dobro se čuva preko zime, a u domaćoj preradi više se ceni. Plod joj je malo sitniji od dunjaca. Za kuvanje slatka, dunja je bolja i zbog toga što se pri kuvanju ploda ne raspadaju željeni oblici, dok se dunjci rano raspadnu što je možda bolje kada se pravi marmelada.
 
Recept za slatko od dunja sa limunom i orasima.

 Ovo je recept koji ja koristim.  


Kupite zrele, jedre, velike i žute dunje. Po mogućstvu uvek one netretirane. Ako dunja i ima neku tamnu flekicu  na kori, nije bitno, jer dunja neće brzo početi da truli na mestu koje je udareno, kao recimo jabuka, jer je kod dunje poznato da plod više naginje isušivanju nego truljenju. 

 Ja sam kupila samo 2 kg dunja, jer slatko, pa ni ovo od dunja, ne treba puno jesti zbog kalorija. Nekad samo, po malo ujutru, želje radi, ili radi nostalgije.
Dunje imaju po sebi one fine dlačice, pa ih pre spremanja operite pod mlazom vode i blagim trljanjem skinite sve dlačice.

Dunje se izuzetno teško ljušte,  samim tim i sporo, pa da biste izbegli  taj dugi i zamorni proces, a kako ne bi oljuštene dunje pocrnele dok ljuštite ostale, najbolje je da ih stavite u veću šerpu, prelijte ih vodom tako da sve budu potopljene u vodi, sačekajte da voda proključa, i ostavite da ključa još 5 min. Tada će se dunje lako ljuštiti. Dunje će malo spolja pocrneti, ali
će unutra ostati divno bele.


Zatim dunje izvadite iz vode da se malo prohladite, oljuštite ih, iseckajte na kockice, odstranite semenke, peteljke i sve što ne valja, pa stavite u sud sa hladnom vodom…oko 2-3 litre, u koju ćete sipati kesicu limuntusa, kako kockice dunje ne bi pocrnele, pa dobile ružnu boju pri kuvanju.
Kada smo sve dunje isekli na kockice, na šporet staviti šerpu u kojoj ćemo ušpinovati 1.2 kg šećera sa 300 ml vode. Kada se šećer rastopi, kuvati još malo dok voda ne bude  gušća, poput nekog ređeg meda...oko 10 minuta.


U šećernu vodu, ubaciti kockice dunje i kuvati na jakoj vatri. Obično se dunje ne mešaju varjačom u toku kuvanja, već se samo protrese šerpa. Ako želite, možete da ponekad i promešate, ali stalno mešanje nije potrebno. U toku kuvanja, pri površini će se stvarati malo pene, koju treba skupljati kašikom i odstraniti.



Obično je pola sata kuvanja dovoljno, da postanu lepo kuvane i zlatno žute. Pred kraj dodati kriške jednog ili dva dobro oprana  limuna sa korom, kome ćete odstraniti košpice i seckane orahe na samom kraju. Konzervans se u slatko nikada ne stavlja, jer je šećer u toj količini, sam po sebi dovoljan da odigra ulugu konzervansa. Nekada se u slatko, stavljao i jedan do dva listića rozetle, mirisne biljke koja daje posebnu draž slatkom.



Skuvano slatko skloniti sa šporeta, pokriti  mokrom kuhinjskom krpom i ostaviti da se ohladi. Hladno sipati u dobro oprane i sterilisane tegle. Za mlade, neiskusne domaćice, to  se radi ovako:


Tegle se dobro operu deterdžentom, spolja i iznutra, zatim se dobro isperu pod mlazom vode i ostave naopako okrenute na neku krpu, kako bi se i poslednja kap vode ocedila. Tegle nikada ne brisati iznutra krpom. Kada  su tegle oprane i suve, uključiti rernu na 90 stepeni, staviti tegle na pleh i ostaviti ih u prethodno zagrejanoj rerni bar na 30 minuta, kako bi se sterilisale.

Kada  slatko sipate u tegle, ako su u pitanju obične tegle, pre poklopca, stavite i celofan, a ako imate ovakve tegle kao moje, celofan nije neophodan.

 
Za kraj još samo par reči…Dunja je izuzetno zdrava, ali je ipak zdravija u kompotu, nego u slatkom. Ali, nekada je onaj žal za prošlim vremenom, jači od brige o zdravlju,  a slabiji od sećanja na  nešto što pamtimo po lepom, a što je zauvek ostalo iza nas.

Malo, slatko posluženje gotovo je 200 godina bilo simbol srpske gostoljubivosti, ona poruka dobrodošlice koja je iz srca nuđena svakom dragom gostu. Danas taj običaj praktično više ne postoji nigde osim u ponekom zabačenom selu gde se još neguje nasleđe predaka.

…a čuveni Momo Kapor, napisao je sledeće:

„Budite se, tako, u nekoj staroj kući u srcu Srbije, odlazite u kuhinju kod domaćina, a oni vam iznose nešto tako retko u belom svetu: slatko od trešanja, zamagljenu čašu hladne vode i majušnu čašicu domaće prepečenice. Tako započinje dan u Srbiji... I gle čuda! Te trešnje, ta mala zlatasta sunca poslužena sa ljubavlju, što se presijavaju u sićušnoj staklenoj činijici, spiraju istog časa gorki ukus promašenosti i uzaludnosti na vašim nepcima... One vam ponovo vraćaju odavno izgubljeni ukus blagoslovene bliskosti i dobrote…“



 






Tags:

Share:

0 коментара