Sađenje i uzgoj brokolija

септембар 07, 2018 Post Comment

Brokoli je ove godine za mene bio izazov. On je komplikovan i težak za uzgajanje, ali je, samim tim, i dolazak do svog ploda brokolija veći uspeh i zadovoljstvo. Meni je bilo još teže, jer ga nisam sadila iz rasada, već iz semena. Nisam baš poštovala preporučeno vreme sa sađenje, koje je pisalo na kesici, već sam ga posadila ranije, jer brokoli se sadi u zavisnosti od klimatskog područja. Brokoli je posađen krajem marta, iz malog crno-crvenog semena koje je karakteristično za kupusnjače. Posađen je ovako rano jer zahteva niže temperature gajenja nego ostale kupusnjače

Kako brokoli ne podnosi mraz, seme sam stavila u organski supstrat u kartonske posudice od jaja, koje dobro drže vlagu, i stavila ih u unutrašnjost stana, gde je toplije, kako bi seme proklijalo. U supstrat sam dodala i malo zeolita, koji jača biljku, i kasnije stvara da bude otpornija na bolesti. Zeolit se može kupiti bukvalno svuda, od prodavnica zdrave hrane, do garden centara.

Seme se naravno ne zakopava duboko, već na par milimetara od površine. U ovom periodu mu je potrebna vlaga, ne zalivanje ni svetlost, pa sam posudicu umotala u providnu prijanjajuću foliju, a sve to stavila u poklopljenu kutiju, dalje od svetlosti. Zeolit odlično zadržava vodu i ovu vlagu od kondenzacije ispod folije, pa tako seme, koje se nalazi plitko ispod površine, nikada ne ostavlja bez vlage.

Nakon 7 dana, klice su izbile, pa je sada biljka htela i svetlost. I dalje je napolju bilo hladno, jer je u martu bilo i mraza, pa je biljka stajala malo na prozoru u sobi, gde je imala blagu toplotu i svetlost, a kada bi neki martovski dan bio topliji, a proleće već uzelo maha, iznosila sam je napolje “na vazduh”, kao bebu, koja se navikava na prve prohladne prolećne dane, kratko i oprezno, a sve to, iz razloga, jer joj u ovom početku uzgajanja, najviše prijaju temperature do 18 stepeni.

Paprika, brokoli i zelena salata rastu zajedno u mom vrtu

Sve ostalo je bilo po osećaju, svakodnevnoj brizi i posmatranju biljke, ali i dosta čitanja razne literature. Sada, na kraju procesa, mogu da kažem ovo…ni lepšeg i zdravijeg povrća, ni zahtevnijeg. Da ne volim toliko da se bavim svojim malim vrtom, živce bi mi pojeo ovaj brokoli, ali ne zbog nege i zalivanja, već jer u svakom periodu zahteva posebne temperature, koje, ako ne stvorite i napravite i najmanju grešku, propašće vam višemesečni trud.

Kada su biljke razvile nekoliko pravih listića, koji su se pojavili iznad kotiledona, bilo je vreme da se presade (pikiraju) u posude sa “manjom guzvom”, kako bi lepo napredovale sa rastom. Tada se sade duboko, skroz do lista, kako se zbog tanke stabljike i većih listova, ne bi prevrnule. Čim se presade, potrebno ih je dobro zaliti da bi se koren povezao sa supstratom. U toj posudi biljke su ostale oko dve nedelje, dok posuda nije skroz prokorenila. U to vreme, biljka je već dobila veće listove, i to je bio znak da je vreme da se ovaj rasad posadi na trajno mesto.

Ja sam ih posadila u velike žardinjere, jer brokoli, za razliku od drugih kupusnjača, zahteva veći razmak između biljaka, oko 50 cm, što je kod mene bilo po dva brokolija po žardinjeri. Brokoli više voli hladnije temperature i senu, pa pazite da žardinjere kada nastupe topli dani ne držite na jakom suncu jer se brokoli neće razvijati kada je temperatura vazduha preko 30 stepeni C. Naime, usled visokih temperatura i nedovoljne količine vode, može se desiti da cvetovi požute i propadnu Zato i voli senu, zalivanje čak i po listovima, pa i zagrtanje. Brokoli je prava osetljiva maza kojoj treba ugađati. Da bi formirao cvet, brokoli mora da prođe kroz određeno razdoblje niskih temperatura nižih od 10 °C, jer bi u suprotnom imao ogromno lišće a mali ili nikakav cvet/plod. Redovno se mora prehranjivati organskim đubrivom jer brokoli ima plitak koren pa mu je potrebno osigurati redovno đubrenje tokom vegetacije.

Veoma je važno potrefiti pravo vreme za berbu brokolija, jer se mora paziti da pupoljci ploda ne procvetaju, već ih treba brati kada su pupoljci glave ploda zreli i razvijeni, ali zatvoreni, dok manje bočne plodove možemo brati i nekoliko nedelja pre. Za jelo se skoro uvek koriste samo gornji cvetovi/plodovi, a bočni pre za konzerviranje, jer su znatno manji. Mogu se stavljati u tegle kao zimnica.

Inače, vreme kada je brokoli za berbu, ne sme se odugovlačiti, jer kada izgleda baš onako kako sam opisala, kada je spreman za konzumiranje, takav će biti samo par dana, a posle toga će već početi da cveta. Zato ga uberite bukvalno tada, da vam ova dugo gajena biljka ne propadne. Brokoli možete odložiti u zamrzivač, ako imate ovako puno glavica kao ja, i vaditi po potrebi, jer će tako sačuvati sva nutritivna svojstva. Ako ipak imate tek glavicu dve, i nameravate da ih upotrebite sveže, nemojte ih držati vam frižidera, jer se brokoli brzo suši i žuti, a samim tim gubi i na kvalitetu. Držite ga u kesi u frižideru, najviše do tri dana, i to suvog i neopranog, jer ako ga operete i ne osuši se i poslednja kap vode, brzo će poplesnaviti. S obzirom na to da se teško gaji i nije baš ni jeftin ako ga kupujete, nemojte ga zbog sitnih propusta baciti.

Brokoli se gaji zbog predivnog ukusa i jer je izuzetno zdrav. Ima obilje karotena pa mu zbog vrednih sastojaka pripusuju antikancerogena svojstva. Osim toga, ima mnogo vlakana, kalcijuma, vitamina A i C.

Ja ga najviše jedem u krem čorbicama, ondnosno “potažima”, jer je to lagan obrok tokom vrelih letnjih dana. Obično pravim razne potaže…od zelenog povrća, bundeve, graška…

Moj potaž od brokolija i ostalog povrća

U jednu šerpu od 5 litara staviti oko 3 litara vode, glavicu crnog luka, dva-tri čena belog luka, par cvetova karfiola, par listova kelja, par cvetova brokolija, jednu šargarepu, jedan peršun, dva veća krompira, da bi zbog skroba dao gustinu čorbici, dva tri lista lovora jer kupusnjače hoće da nadimaju, dosta bibera i po želji celer ili kelerabu.