Archive for јун 2018

Verujem da ste svi čuli za biljku steviju, ili, ako ćemo onako zvanično, za biljku poznatu pod latinskim nazivom ”Stevia rebaudiana”. Ovu biljku koriste i dijabetičari jer joj je glikemijski iznos zanemarljivo nizak, a ostali zdravi ljudi je koriste jer je, po mom mišljenju mnogo zdravija od rafinisanog belog šećera, a od veštačkih zaslađivača posebno. Stevia skoro i da nema kalorija, pa je mnogi koriste i kada su na dijeti za mršavljenje.

Stevija je inače, višegodišnja zeljasta biljka iz porodice glavočika, koja može narasti i do 1m u visinu. Poreklom je iz Paragvaja, ali se danas gaji skoro svuda gde su duga topla leta. List stevije, kada stavite u usta, ima veoma sladak ukus, koji je i do 40 puta jači od šećera, a to je zato jer se u njenim listovima nalazi mnogo glikozida, od kojih je najznačajniji steviozid, koji mu i daje tu slatkoću.

Mnogi ljudi, u želji da kupe neku “zero” ili “light” verziju nekog komercijalnog soka, misle da će recimo, kupovinom “Coca Cole zero”, uneti napitak bez šećera, misleći da tako čine uslugu svom organizmu, bez da ulazim u štetnost samog ovog napitka, ali malo ko se zapita od čega je i ta Coca Cola slatka kao ona obična, u kojoj naravno ima šećera. Naravno, od aspartama. Aspartam, supstanca koja se koristi kao veštački zaslađivač različitih proizvoda, izaziva brojne zdravstvene smetnje ukoliko se često i mnogo koristi, tako bar kažu oni sa jedne strane, dok oni sa druge govore da je dokazano brojnim studijama da izaziva tumore i neurološka oboljenja. Da se razumemo, ne ulazeći u to ko je u pravu, da li su tu posredi neka korporacijska lobiranja ili ne, tek, ja ga zaista izbegavam, bar se trudim. Aspartam se vodi pod brojem E951. Ovog zaslađivača ima i u mnogim ukusnim zanimacijama za decu i odrasle, u mnogim sokovima, žvakama, bombonama, vitaminskim napicima bez šećera. Danas u mnogim evropskim zemljama, čak i ovo “biiiiip” od Coca Cole ima i zelenu varijantu ovog pića pod nazivom "Coca Cola life", koju slade stevijom.

Ja sam svakako za steviju ali onu najprirodniju, božanstvenu biljku u vidu samlevenog suvog lišća, koju bi svako, ko drži do zdravlja, trebalo da koristi kao zaslađivač. Steviju danas možete kupiti u više oblika…kao sirup, tabletice, prah, suvo lišće, kao kristal šećer itd.

Kafu ne pijem, ali u čaj ili limunadu nekada sipam steviju. Nekada sipam mleveni prah od sušenog lišća moje prošlogodišnje stevije, a nekada kupovni stevija kristal šećer, koji izgledom podseća na klasičan rafinisani kristal šećer, koji se masovno koristi, ali je mnogo mnogo slađi, pa se sipa baš malo. Međutim, kako je ovaj stevijin kristal šećer baš skup, uvek sam za verziju “sam svoj majstor”.

Za sađenje stevije, koristila sam organsko seme, koje je, po izgledu, veoma slično semenu maslačka. Seme sam dobila, pa sam odlučila da je negujem od semena pa do kraja, a mogu i da se kupe sadnice stevije koje su veoma skupe. Meni je veće zadovoljstvo kada nešto uzgojim sama. Inače, oko 100 semenki stevije, košta oko 3 evra.

Definitivno je najbolje koristiti ove male kontejnere za rasad, koji se mogu naći već za 1 evro, jer imaju niz dobrih stvari. Kao prvo, od rasada proizvedenog u kontejnerima, ne oštećuje se korenov sistem, jer se mlada biljka prenosi na sadno mesto bez mehaničkih oštećenja korena, zatim, uz adekvatan supstrat, biljka brže raste, stabljika je deblja, listovi su veći…Stevija inače ima jako plitak koren i mogao bi se oštetiti klasičnim presađivanjem,

Kada je u pitanju supstrat, nemojte uzimati običnu zemlju iz neke bašte, već nabavite dobar organski supstrat da bi rasadi bii zdravi, i da bi iz rasada izrasle zdrave biljke. Ovo je posebno bitno za jestive biljke, kakva je i stevija. Organski supstrat garantuje fitosanitarnu bezbednost, kojom se elimiše uticaj patogena, korova i insekata na sadnice rasada.

Ako sadite steviju napolju u bašti, onda to nemojte raditi pre maja, za svaki slučaj, da je ne bi zakačile temperature ispod 5 stepeni, jer tada staje sa rastom, a niže temperature od te, mogu je i uništiti.

Ako mlade biljke stevije sadite u bašti, razmak između njih treba da bude oko 20 cm. Ja ih ipak sadim u saksije i žardinjere.

Nakon mesec i po dana od sađenja, male biljke stevije sam iz malih kontejnera posadila u saksije. Saksije su mi nekako sigurnije, jer višegodišnju steviju ovako mogu preko zime uneti da bih je spasila smrzavanja i njenog kraja u tom slučaju. Sada su moje male stevije iznete napolje na sunce i rastu li rastu. Sada, kada je već sredina juna i visoke temperature, stevija lepo napreduje jer voli sunce i toplo, ali i dosta zalivanja. Da se ne bi biljke uništile zalivanjem, a koren im istrulio, ja ih zalivam svaki put po malo, i po samom izgledu biljke vidim da li je to dovoljno. Stevija “otrembesi” lišće kada je željna vode, a kada dobije vodu, već nakon sat vremena, listovi joj postanu pravi kao strele. Znači, samo je pratite i dobro ćete komunicirati. Stevija nije zahtevna, i tokom leta traži samo vodu. Ja ih nisam prehranjivala, rastu lepo, a i veoma su otporne jer ih ne napadaju bolesti i štetočine. Mnogi vrtlari je sade i pored nekih osetljivijih kultura jer ih stevija na neki način štiti, skoro pa kao neven koji se sadi među povrćem, jer repelentno deluje na većinu insekata. Upravo zbog njenog slatkog ukusa štetočine ne napadaju steviju.

Iako sam, pre namere da krenem da je odnegujem, čula da je klijavost stevije iz semena malo traljava, izabrala sam dobar i lepo pripremljen organski supstrat za setvu, početak proleća i kontejnere za rasad, koje možete kupiti u bilo kom garden centru, a koji je potreban, kada se biljka gaji iz semena. Kako su u martu bile niske temperature, a stevija ne podnosi niske temperature, tek posejanu steviju sam morala da drzim unutra, kako bih joj dala optimalnu temperaturu za klijanje...od 20 do 25 stepeni C i optimalnu vlažnost.

Stevija zaista brzo raste sve dok su dugi i topli dani, dok na jesen, kada krenu kraće obdanice, biljka kreće sa obilnim cvetanjem, pa je tada najbolje obrati svo lišće, koje ćete tada osušiti i nakon toga samleti u prah kojim ćete posle sladiti svoje napitke…limunade, čajeve itd. Jedino budite oprezni sa količinom, da ne biste preterali sa zaslađivanjem. Za 2 dl čaja, ja sipam tek malkice praha, koliko stane na sam vrh kašičice.

Prah od sušenog lišća stevije sam skoro potrošila, pa sam probala da čaj zasladim listom sveže stevije. Ono što je tu bitno reći je da, kada se svež list stavi u vruć napitak, steviji treba do sat vremena da pusti slatkoću, a za hladne napitke, treba da stoji oko 24 sata. Sveže lišće stevije ima ugodan slatki ukus zbog glikozida, od kojih je najznačajniji steviozid, čiji je ekstrakt 200-300 puta slađi od šećera, dok je osušeno lišće stevije 30-40 puta slađe.

U moj topao čaj od šipka, stavila sam list stevije, koja je tek nakon sat vremena ispustila svoju slast. A tek nakon toga sam u to iscedila i limun. To više nije bio topao napitak, ali je bar bio ukusan.

Ovogodišnjoj steviji, listove ću počupati sa biljke tek na jesen, pre obilnog cvetanja, jer je tada najveća količina steviozida u biljci i listove ću staviti na sušenje, kako bih posle od njih dobila sitan sladak prah. Obično u septembru imam jednu veću berbu lišća, kada su biljke dostigle visinu od oko 70 cm, ali ako je i jesen duga i topla, može se ubrati možda i još jednom, ali imajte u vidu da je lišće već nekvalitetno kada krenu niske temperature.

Ako korenov sistem dobro zaštitite – sledeće godine ponovo će rasti. Najbolje rešenje je da biljke prezime u zatvorenom na temperaturi koja ne pada ispod 10°C. Pored toga, stevija se mora zastrti (malčirati) da se njen plitki koren ne bi smrzao. Ja imam malč od hrastove kore, koja se može kupiti, a njime se, preko suprstrata oblaže zemlja u saksiji oko stabljike biljke.

Do oktobra ili u oktobru treba joj obrati svo lišće i ostaviti ga da se prosuši na suncu. Lišće stevije se suši na direktnoj sunčevoj svetlosti oko 12 sati. Osušeno samleti u prah i koristiti ga umesto šećera.

Sadite svoje biljke i živite zdravo, u skladu s prirodom.

Wrote by volipriroduiprirodno

Veliki sam ljubitelj prirode i prirodnog. Uživam u lepoti prirode, u zelenilu, rekama, jezerima, planinama, cvetnim livadama, u svemu što je istinska raskoš planete nam Zemlje. Za mene je svako zeleno drvo daleko vrednije kao takvo, nego da je napravljeno od zlata i srebra, i mogu reći da se najlepše osećam tamo gde je netaknuta priroda, gde me bude cvrkut ptica, žubor vode i šuštanje lišća na vetru.

Iako volim prirodu i mirno zdravo okruženje, na žalost, živimo u sve gorim vremenima kada je vrednovanje prirodnosti u pitanju. Doduše, priča se o ekologiji, o zdravim navikama, o zdravoj hrani, zdravom okruženju, a onda vidimo da je realnost nešto sasvim drugo…hrana puna aditiva, mesa puna hormona, dezodoransi puni aluminijuma… Odem na pijacu i vidim da još nemamo zdrav odnos prema zdravim namirnicama, pa i danas većina ljudi i dalje kupuje najsjajnije i najveće jabuke, koje sijaju kao veštačke voćne ikebane, koje su onako lepo tretirane sa oko 13 vrsta pesticida, a nekako, niko se i ne osvrne za manjim jabukama koje imaju nekoliko neuglednih braon rupica, iako znaju da su to baš one zlatne, zdrave i neprskane. Izgled je i ovde bitniji od zdravlja, nameće se kao zaključak.

Nekako, kada smo kod toga, baš nam je stalo i da jedemo voće i povrće kada mu vreme nije, kao recimo svežu salatu od paradaiza u sred zime, iako logika sama nameće da je najzdravije jesti sezonsko voće i povrće, koje je raslo prirodnim putem, po mogućstvu na zdravoj zemlji.

Ali, kako mnogi nemaju prostora da gaje svoje čisto organsko voće i povrće, nekada je i terasa sa gredicama sa vertikalnom baštom, dovoljna da, za svoje potrebe uzgajate nešto što volite i rado koristite. Videćete, kako je to, uz malo pravih informacija, lako i dostupno svakom, a kako je tek velika sreća i radost, kada pojedete nešto što ste u zdravim uslovima gajili, za sebe i one koje volite. Ekonomski momenat je takođe bitan zbog uštede novca, ali to nije nabitnija stavka, već onaj osećaj da znate šta jedete, da ste to s ljubavlju i uživanjem gajili i da znate koji je to benefit za vaše zdravlje, kada ste sigurni da je to potpuno organsko, bez ijednog nepotrebnog veštačkog štetnog sastojka. Još je veća sreća kada to vole i rado jedu i vaša deca.

Danas ću vam, za početak, pokazati kako sam uzgojila jednu zdravu i aromatičnu biljku... rukolu.

Rukola (zovu je i rikola, rokula, riga...) koju sam ja posadila nije pitoma vrsta rukole, već takozvana “divlja”. Razlog zbog kog sam posadila baš ovu vrstu je taj, jer je pitoma rukola jednogodišnja, a ova višegodišnja biljka i jer je ova intenzivnijeg ukusa i mirisa. Uvek se zapitam i zašto je rukola kada se kupuje na pijaci i u marketima skupa, kada se tako lako i lepo uzgaja? Verovatno zato jer se rukola tek poslednjih godina odomaćila na ovim prostorima, pa se još, više uvozi nego što se uzgaja. U poređenju sa običnom kultivisanom rukolom, ova vrsta raste nešto sporije (dospeva za branje nakon 50 dana od setve), ima manji prinos jer ima sitnije listove, pa je pogodnija za salate, ali je zato ukus božanstveno intenzivan a o lekovitim stvojstvima i da ne pričam.

Mnogo sam čitala i učila o bilju, a to pretočila u ono opipljivo. Zato će možda nekome moji saveti i iskustvo u tome biti od pomoći, iako tu i nema previše mudrosti, ali neke stvari nije zgoreg znati.

Znači, za početak je bitno znati da vam za uzgajanje mnogih jestivih biljaka nije potreban vrt. E sad, kada kupujete supstrat, ili kako to obično zovete, "zemlju" za sađenje jestivih biljaka, kupujte samo onaj organski, ekološki, dok za ukrasne cvetnice možete kupiti bilo koji.

Kada sam već spomenula supstrat, moram prvo reći da supstrat zapravo i nije zemlja već smesa koja se sastoji od treseta, komposta i kojekakvih drugih korisnih stvari, kao na primer sitnih belih granulica, perlita, odnosno peska vulkanskog porekla koji dobro zadržava vlažnost. Međutim, obavezno gledajte i sastav supstrata koji piše na kesi. Nekada, na nekim supstratima piše kako ne sme doći u dodir sa očima, ili da morate koristiti rukavice kada radite sa njim…ali znajte, kada to piše, takav supstrat ne koristite za sađenje jestivih biljaka, jer već i ti natpisi govore da je to daleko od organskog. Nekad piše i da sadrže teške metale, koji jesu dopusteni za sađenje cveća, ali za sve ostalo, koristite isključivo organski, ekološki supstrat. Primetićete i upijajuću moć običnog i organskog supstrata. Ako u dve čaše sa rupicom na dnu, u kome se nalaze organski i lošiji supstrat, sipate vodu kao da želite da zalijete, iz lošeg supstrata će voda za čas izaći iz čaše, a iz ove druge neće skoro ništa izaći jer ima dobro zadržavanje vode kao sunđer, koja drži vlagu biljkama, koja je posebno bitna za klijanje biljaka iz semena. 10 l organskog supstrata (zemlja za sađenje se meri u litrama), nije skupo i košta oko jedan evro i 20 centi.

Kako bi seme što pre došlo u dodir sa vlagom, već sam supstrat, koji smo spremili da započnemo sađenje rukole u žardinjeru koja je recimo oko 20 x 40 cm, treba poprskati vodom iz prskalice a zatim preko toga sipati ravnomerno celu kesicu semena, ili ukupno jednu kašiku semena, ako ga imate skupljenog od prošlogodišnje setve. Seme rukole je jako sitno, ali posle ću o njemu. Nakon što smo stavili seme, preko stavimo sloj supstrata tek u debljini od 5 mm, kako semenu ne bi bila potrebna večnost da proklija. Posle dodavanja supstrata, opet treba poprskati prskalicom. Ovako tek zasađeno seme, nemojte još obilno zalivati iz dva razloga…da ne biste seme vodom ubacili duboko u zemljani supstrat, ili da ne biste saprali sa semena gornji sloj istog, pa da seme ostane na površini. Zato je dovoljno dva puta dnevno samo poprskati prskalicom. Semenu u ovom periodu nije potrebna svetlost, pa ga možete staviti i na tamno mesto, ali vlaga mu je neophodna.

Ako recimo, rukolu sadite u toku tolih letnjih dana, moj vam je savet da organski supstrat još malo poboljšate, kako bi tokom vrelih letnjih dana lepo zadržavao vlagu, koja je posebno važna u periodu klijanja, pa supstrat pomešajte sa čašom zeolita u prahu, koji ćete kupiti u BIO prodavnicama i koji zaista nije skup. Zeolit je mineral sive boje koji u dodiru sa vlagom postaje zelenkast. On je odličan jer bolje zadržava vodu od perlita. Ko recimo sadi rukolu ili bilo šta jestivo u bašti ispred kuće, gde je obična zemlja sa svim svojim metalima u njoj, obavezno pospite svuda zeolit, jer osim što zadržava vlažnost zemljišta, on za sebe vezuje i teške metale, koje će se, iz zemlje, premestiti u zeolit, a jestive biljke će biti zdravije.

Moje organsko seme rukole je kupljeno u inostranstvu od danskog proizvođača, a jedna kesica koštala je 30 centi.

Ja sam moju rukolu posadila 13. marta, a prve klice su se pojavile nakon 7 dana. Naravno, ovako male biljke su nežne i ne mogu se još presađivati, pa im je zato potrebno još vremena i to na svetlom mestu. Rukola ne zahteva previše sunca, pa jednako uspeva i u polu seni, tamo gde ima sunca po ceo dan, ali i tamo gde ga ima samo pre podne. Biljci i u ovom periodu ne treba mnogo vode, jer ako voda i malo ostane po površini, može se razviti buđ. Dnevno svetlo i sunce će sada doprineti njenom bržem razvoju a stabljike će svakim danom biti čvršće. Pošto je moje seme organsko, kao i supstrat, a rukola je retko podložna napadu štetočina, osim retko od buvača, nema potrebe da se prska organskim sprejom (voda u kojoj je stajala kopriva). Nekih 14 dana nakon setve, moja rukola je bila dovoljno velika i jaka da se može presaditi, jer je ovo jedna od kupusnjača koja najbrže raste.

Ono, kako ćemo odrediti kada je biljka dovoljno jaka za presađivanje je po izgledu biljke, kada su se pojavili prvi kotiledoni a između njih tek se oformila dva listića. Iako još uvek deluju krhko, njihova snaga je u tome jer su oni crpeli energiju iz klica, dok nakon ovih 14 dana, energija se počinje vraćati prema korenu kako bi se osnažio koren a ne nadzemni deo.

Iz tog razloga, mnogi i ovakve klice vole da jedu u salatama, zbog obilja koristi nad velikom sazrelom biljkom, a ukus joj je u ovom periodu najintenzivniji. Ali, mi ih jedemo u svakom periodu, mada, zbog ekonomičnoti, najviše kada je u punom razvoju. Rukola je svakako mnogo zdrava, ali definitivno, u periodu starosti od 14 dana, kada je tek proklijala, je najzdravija. Ako rukolu jedete u tom periodu kao dodatak nekom jelu ili salati, nikako je ne treba čupati iz korena, već makazama odseći gornje delove gde su se formirali listići. Pošto je mnogo intenzivnijeg ukusa od odrasle rukole, ne treba vam puno klica.

Biljka će nakon sečenja nastaviti da raste, pa ćete imati više berbi. Ako recimo želite jesti klice kao obrok, idealno je i veoma ukusno da pomešate šaku klica rukole, šaku orašastih plodova i sitno rezan neki pikantan sir…( pekorino, kordon blu…).Preko toga možete nacediti malo limuna i malo hladno ceđenog maslinovog ulja, a ko želi, može dodati po ukusu još svašta nešto...kašičicu paste od susama (tahini), kari začin itd. Međutim, kako je ovo mediteranska biljka, koju najviše konzumiraju Italijani, treba znati da Italijani slede u njihovoj kuhini, ne bez razloga, jednostavnost.

Kako moja starija ćerka i moj zet Italijan žive u Italiji, primetila sam, kada moj zet pravi obrok, da je to nešto jednostavno i ukusno, po principu jednostavnosti sirovina, “cucina povera” (kuhinja siromašnih), koja je jednostavna, lepa, zdrava i ukusna. Setite se toga kada vam lekari kažu da je mediteranska kuhinja najzdravija. Zato se u Italiji, od pizza najviše i jede takozvana Margarita, gde se na pizza podlozi nalaze samo paradajz pelat, topljivi sir mozzarella i sveži listovi bosiljka.

Kada smo rasadili rukolu na malo veće razdaljine, recimo onu količinu iz jedne žardinjere u dve ili tri žardinjere, kako bi svetlost mogla da dopre do svake biljke, nakon toga im nije potrebna nikakva posebna pažnja, osim redovnog zalivanja. Ako one zasađene biljke ne rasadite, biljke neće uvenuti, ali će prinos biti manji, jer zbog gustine rastinja, neće sve biljke dobiti svetlost i neke će uspeti da porastu a neke i ne. Kod rukole, za razliku od gajenja glavica salate, ne treba ni dodavanje gnojiva.

Iako rukolu obično berem kada potpuno dostigne svoj rast, često je uberemo kao dodatak salati, dok je još u onom prelaznom periodu kada je znatno manja, ali kada je u najvećoj snazi i kada ima bar tri puta više minerala i vitamina. Naravno, rukola je ekstra zdrava i onda kada potpuno sazri, pa je i ostavljamo da sazri, kako bismo imali više listova za jelo. Ono što je bitno je to, da su ovakve salate kupusnjače, kao što je rukola, brzoklijajuće, pa ih možete saditi tokom cele godine, ako želite jesti zdrave klice.

Ako pustimo rukolu da potpuno izraste, a rekli smo da ova divlja rukola, osim što je višegodišnja, ima i više berbi godišnje, moramo da pazimo kako beremo, da bismo uopšte i imali više berbi. Naime, bitno je pri sečenju listova da nikada ne uradimo to pri dnu, već tamo pri sredini, iznad dela gde se listovi račvaju. Ako je povredimo, i sečemo nepravilno biće to prva, ali i poslednja berba.

Ako imamo u vidu da je jedno sečenje iz jedne male žardinjere dovoljno kao dnevna salata za jednu četvoročlanu porodicu, a da se biljka koja je sečena obogati novim lišćem za oko nedelju dana, da bismo svaki dan imali svežu rukolu, treba imati 7 žardinjera, ali, ja to nemam, jer nemam baš potrebu da jedem isto svaki dan. Između svake berbe se povećava razmak za koje vreme rukoli izraste novo lišće, pa je oko pete berbe, mojoj rukoli bilo potrebno oko 9 dana da poraste, jer se biljka brzim rastom iscrpljuje. Ako biljke gajite na balkonu, na jednom slobodnom zidu možete imati postavljene drvene stalaže i na celom zidu gajiti gomilu biljaka.

Kada se na rukoli pojave cvetovi žute boje, videćete kasnije da se u sredini cveta formiraju dva reda, pa zato divlju rukolu zovu i dvoredac. Kako cvetovi budu bili sve stariji, tu će se stvoriti plodovi, odnosno ljuske raspoređene u dva reda koje su pune sitnih semenki. Ovo seme možete osušiti i čuvati za naredna sađenja. Rukola cveta od maja do oktobra. Pitoma rukolola ima ima bele cvetiće, a divlja žute.

Lišće rukole donjim delom lista podseća na maslačak. Veoma je kvalitetno i lekovito povrće. Zbog bogatstva antibakterijskih materija smatra se prirodnim antibiotikom. Rukola sadrži mnogo vode, belančevina, kalcijuma, magnezijuma, gvožđa, kalijuma, fosfora, karotina, kao i vitamine A, C (čak i do 200 mg na 100 g rukole), K, i B kompleks, dijetalna vlakna i druge korisne materije. Odlična je za svakoga ko ima problem sa varenjem, dobar je diuretik i čišti krv. Ima skromne zahteve za toplotom i otporna je na mrazeve. Zato može da se proizvodi praktično cele godine.

Uživajte u ukusnoj rukoli, a recepti za pravljenje raznih ukusnih jela sa njom, slede u nekom od narednih tekstova. Ja sam danas uživala u porciji špageta bolognese, preko kojih sam stavila moju rukolu i moj bosiljak. Ostatak rukole se pojeo za nekoliko minuta.

Wrote by volipriroduiprirodno

Tarja V. Mitrovic

Popularno

Arhiva

Oznake