Sađenje i uzgoj brokolija
Brokoli je ove godine za mene bio
izazov. On je komplikovan i težak za uzgajanje, ali je, samim tim, i dolazak do
svog ploda brokolija veći uspeh i zadovoljstvo. Meni je bilo još teže, jer ga
nisam sadila iz rasada, već iz semena. Nisam baš poštovala preporučeno
vreme sa sađenje, koje je pisalo na kesici, već sam ga posadila ranije,
jer brokoli se sadi u zavisnosti od klimatskog područja. Brokoli je posađen
krajem marta, iz malog crno-crvenog semena koje je karakteristično za
kupusnjače. Posađen je ovako rano jer zahteva niže temperature gajenja nego
ostale kupusnjače
Kako brokoli ne podnosi
mraz, seme sam stavila u organski supstrat u kartonske posudice od jaja,
koje dobro drže vlagu, i stavila ih u unutrašnjost stana, gde je toplije, kako
bi seme proklijalo. U supstrat sam dodala i malo zeolita, koji jača biljku, i
kasnije stvara da bude otpornija na bolesti. Zeolit se može kupiti
bukvalno svuda, od prodavnica zdrave hrane, do garden centara.
Seme se naravno ne zakopava
duboko, već na par milimetara od površine. U ovom periodu mu je potrebna vlaga,
ne zalivanje ni svetlost, pa sam posudicu umotala u providnu prijanjajuću
foliju, a sve to stavila u poklopljenu kutiju, dalje od svetlosti. Zeolit
odlično zadržava vodu i ovu vlagu od kondenzacije ispod folije, pa tako seme,
koje se nalazi plitko ispod površine, nikada ne ostavlja bez vlage.
Nakon 7 dana, klice su izbile, pa
je sada biljka htela i svetlost. I dalje je napolju bilo hladno, jer je u martu
bilo i mraza, pa je biljka stajala malo na prozoru u sobi, gde je imala blagu
toplotu i svetlost, a kada bi neki martovski dan bio topliji, a proleće već
uzelo maha, iznosila sam je napolje “na vazduh”, kao bebu, koja se
navikava na prve prohladne prolećne dane, kratko i oprezno, a sve to, iz
razloga, jer joj u ovom početku uzgajanja, najviše prijaju temperature do 18
stepeni.
Sve ostalo je bilo po osećaju,
svakodnevnoj brizi i posmatranju biljke, ali i dosta čitanja razne literature.
Sada, na kraju procesa, mogu da kažem ovo…ni lepšeg i zdravijeg povrća, ni
zahtevnijeg. Da ne volim toliko da se bavim svojim malim vrtom, živce bi mi
pojeo ovaj brokoli, ali ne zbog nege i zalivanja, već jer u svakom periodu
zahteva posebne temperature, koje, ako ne stvorite i napravite i najmanju
grešku, propašće vam višemesečni trud.
Kada su biljke razvile nekoliko
pravih listića, koji su se pojavili iznad kotiledona, bilo je vreme da se presade
(pikiraju) u posude sa “manjom guzvom”, kako bi lepo napredovale sa rastom.
Tada se sade duboko, skroz do lista, kako se zbog tanke stabljike i većih
listova, ne bi prevrnule. Čim se presade, potrebno ih je dobro zaliti da
bi se koren povezao sa supstratom. U toj posudi biljke su ostale oko dve
nedelje, dok posuda nije skroz prokorenila. U to vreme, biljka je već
dobila veće listove, i to je bio znak da je vreme da se ovaj rasad posadi na
trajno mesto.
Ja sam ih posadila u velike
žardinjere, jer brokoli, za razliku od drugih kupusnjača, zahteva veći razmak
između biljaka, oko 50 cm, što je kod mene bilo po dva brokolija po žardinjeri.
Brokoli više voli hladnije temperature i senu, pa pazite da žardinjere kada
nastupe topli dani ne držite na jakom suncu jer se brokoli neće razvijati kada
je temperatura vazduha preko 30 stepeni C. Naime, usled visokih temperatura i
nedovoljne količine vode, može se desiti da cvetovi požute i
propadnu Zato i voli senu, zalivanje čak i po listovima, pa i zagrtanje. Brokoli
je prava osetljiva maza kojoj treba ugađati. Da bi formirao cvet, brokoli mora
da prođe kroz određeno razdoblje niskih temperatura nižih od 10 °C, jer bi u
suprotnom imao ogromno lišće a mali ili nikakav cvet/plod. Redovno se mora
prehranjivati organskim đubrivom jer brokoli ima plitak koren pa mu je
potrebno osigurati redovno đubrenje tokom vegetacije.
Veoma je važno potrefiti pravo
vreme za berbu brokolija, jer se mora paziti da pupoljci ploda ne procvetaju,
već ih treba brati kada su pupoljci glave ploda zreli i razvijeni, ali
zatvoreni, dok manje bočne plodove možemo brati i nekoliko nedelja pre.
Za jelo se skoro uvek koriste samo gornji cvetovi/plodovi, a bočni pre za
konzerviranje, jer su znatno manji. Mogu se stavljati u tegle kao zimnica.
Inače, vreme kada je brokoli za
berbu, ne sme se odugovlačiti, jer kada izgleda baš onako kako sam opisala,
kada je spreman za konzumiranje, takav će biti samo par dana, a posle toga će
već početi da cveta. Zato ga uberite bukvalno tada, da vam ova dugo gajena
biljka ne propadne. Brokoli možete odložiti u zamrzivač, ako imate ovako puno
glavica kao ja, i vaditi po potrebi, jer će tako sačuvati sva nutritivna
svojstva. Ako ipak imate tek glavicu dve, i nameravate da ih upotrebite
sveže, nemojte ih držati vam frižidera, jer se brokoli brzo suši i žuti, a
samim tim gubi i na kvalitetu. Držite ga u kesi u frižideru, najviše do tri
dana, i to suvog i neopranog, jer ako ga operete i ne osuši se i poslednja kap
vode, brzo će poplesnaviti. S obzirom na to da se teško gaji i nije baš ni
jeftin ako ga kupujete, nemojte ga zbog sitnih propusta baciti.
Brokoli se gaji zbog predivnog
ukusa i jer je izuzetno zdrav. Ima obilje karotena pa mu zbog vrednih sastojaka
pripusuju antikancerogena svojstva. Osim toga, ima mnogo vlakana, kalcijuma,
vitamina A i C.
Ja ga najviše jedem u krem
čorbicama, ondnosno “potažima”, jer je to lagan obrok tokom vrelih letnjih
dana. Obično pravim razne potaže…od zelenog povrća, bundeve, graška…
Moj potaž od brokolija i ostalog
povrća
U jednu šerpu od 5 litara staviti
oko 3 litara vode, glavicu crnog luka, dva-tri čena belog luka, par cvetova
karfiola, par listova kelja, par cvetova brokolija, jednu šargarepu, jedan
peršun, dva veća krompira, da bi zbog skroba dao gustinu čorbici, dva tri lista
lovora jer kupusnjače hoće da nadimaju, dosta bibera i po želji celer ili
kelerabu.
Kuvati dok povrće ne bude meko…10 minuta pre kraja, ubacite
i nekoliko listova blitve ili spanaća i dve kocke supe.
Sklonite
šerpu sa šporeta, izvadite lovor i štapnim mikserom sve izmiksujte u
kašu....Dodaje začine po ukusu, kiselu pavlaku i navalite.
Tags:
Brokoli.
0 коментара