Archive for 2018

Kada pomislim na dunje, setim se kako je moja pokojna majka pravila slatko od rendanih dunja. U to vreme, deca su manje jela kupovne slatkiše, a više one domaće …palačinke, štrudle, kolače sa višnjama…

Moja majka je znala, da, kada mi se prijede slatko, napravi jednu slatku poslasticu za par minuta. Naime, ona bi ono rendano slatko od dunja, pomešala u jednakoj srazmeri sa kokosovim brašnom, napravila kuglice i nakon toga ih ponovo uvaljala u kokos. Taj skromni a preukusni slatkiš me uvek podseti na mamu i na detinjstvo.

U Srbiji je od davnina bio običaj da se slatko isnosi gostima pre kafe i rakije, kao izraz duboke naklonosti i tople dobrošlice.

Generalno, slatka ne volim nešto posebno, jer ne volim tako intenzivno slatko, ali u svom životu sam ipak nekoliko puta pravila slatko, i to kada su moja deca bila mala, One su tada obožavale moje slatko od belih trešanja, sa kolutovima limuna. Zaista i jeste bilo prelepo, ali nekako, kažem, pošto slatko od bilo čega, ne ide bez tone šećera, uvek sam to izbegavala da prečesto pravim deci, što zbog zuba, šećera kao takvog i zbog održavanja normalne telesne mase…ali...

…ali, eto, godinu i po dana od smrti moje majke, nekako mi se prijelo ono slatko od dunja, verovatno zato što mi mama veoma nedostaje, pa sam htela nekako da vratim neka sećanja.

Slatko od dunja, se uvek pravi od dunja, a ne od dunjaca. Mnogi znaju da kažu da postoje muške i ženske dunje...odnosno “dunjci” i “dunje”. Iskreno, ne znam da li je baš razlika u polu, ali ono što je sigurno je to da su dunje okrugle ( kao žute jabuke), a dunjci su duguljasti. Dunja je zaista, onako mirisna, prava asocijacija na jesen. Zamislite, reč ”marmelada” je i nastala od portugalske reči ”marmelo” što znači ”dunja”. Ono što je sigurno je to da su dunje mirisnije od dunjaca.

Marmelo, (dunja) je dobila čast da po njoj marmalade dobiju ime i zbog još jednog razloga. Naime, plod dunje sve više postaje važna sirovina za izradu marmelada, džemova, kompota…od dunja, ali i nezamenljiva sirovina u industrijskoj proizvodnji marmelada i džemova i u mešavini s drugim voćem jer im daje prijatnu aromu, ukus i čvrstinu. U industriji joj se pridaje zaista velika važnost zbog velikog sadržaja pektina.

Još jedna od bitnijih razlika je ta, da je meso ploda dunje sočno, prijatno aromatično, dobro se čuva preko zime, a u domaćoj preradi više se ceni. Plod joj je malo sitniji od dunjaca. Za kuvanje slatka, dunja je bolja i zbog toga što se pri kuvanju ploda ne raspadaju željeni oblici, dok se dunjci rano raspadnu što je možda bolje kada se pravi marmelada.

Recept za slatko od dunja sa limunom i orasima.

Ovo je recept koji ja koristim.

Kupite zrele, jedre, velike i žute dunje. Po mogućstvu uvek one netretirane. Ako dunja i ima neku tamnu flekicu na kori, nije bitno, jer dunja neće brzo početi da truli na mestu koje je udareno, kao recimo jabuka, jer je kod dunje poznato da plod više naginje isušivanju nego truljenju.

Ja sam kupila samo 2 kg dunja, jer slatko, pa ni ovo od dunja, ne treba puno jesti zbog kalorija. Nekad samo, po malo ujutru, želje radi, ili radi nostalgije.

Dunje imaju po sebi one fine dlačice, pa ih pre spremanja operite pod mlazom vode i blagim trljanjem skinite sve dlačice.

Dunje se izuzetno teško ljušte, samim tim i sporo, pa da biste izbegli taj dugi i zamorni proces, a kako ne bi oljuštene dunje pocrnele dok ljuštite ostale, najbolje je da ih stavite u veću šerpu, prelijte ih vodom tako da sve budu potopljene u vodi, sačekajte da voda proključa, i ostavite da ključa još 5 min. Tada će se dunje lako ljuštiti. Dunje će malo spolja pocrneti, ali
će unutra ostati divno bele.

Zatim dunje izvadite iz vode da se malo prohladite, oljuštite ih, iseckajte na kockice, odstranite semenke, peteljke i sve što ne valja, pa stavite u sud sa hladnom vodom…oko 2-3 litre, u koju ćete sipati kesicu limuntusa, kako kockice dunje ne bi pocrnele, pa dobile ružnu boju pri kuvanju.

Kada smo sve dunje isekli na kockice, na šporet staviti šerpu u kojoj ćemo ušpinovati 1.2 kg šećera sa 300 ml vode. Kada se šećer rastopi, kuvati još malo dok voda ne bude gušća, poput nekog ređeg meda...oko 10 minuta.

U šećernu vodu, ubaciti kockice dunje i kuvati na jakoj vatri. Obično se dunje ne mešaju varjačom u toku kuvanja, već se samo protrese šerpa. Ako želite, možete da ponekad i promešate, ali stalno mešanje nije potrebno. U toku kuvanja, pri površini će se stvarati malo pene, koju treba skupljati kašikom i odstraniti.

Obično je pola sata kuvanja dovoljno, da postanu lepo kuvane i zlatno žute. Pred kraj dodati kriške jednog ili dva dobro oprana limuna sa korom, kome ćete odstraniti košpice i seckane orahe na samom kraju. Konzervans se u slatko nikada ne stavlja, jer je šećer u toj količini, sam po sebi dovoljan da odigra ulugu konzervansa. Nekada se u slatko, stavljao i jedan do dva listića rozetle, mirisne biljke koja daje posebnu draž slatkom.

Skuvano slatko skloniti sa šporeta, pokriti mokrom kuhinjskom krpom i ostaviti da se ohladi. Hladno sipati u dobro oprane i sterilisane tegle. Za mlade, neiskusne domaćice, to se radi ovako:

Tegle se dobro operu deterdžentom, spolja i iznutra, zatim se dobro isperu pod mlazom vode i ostave naopako okrenute na neku krpu, kako bi se i poslednja kap vode ocedila. Tegle nikada ne brisati iznutra krpom. Kada su tegle oprane i suve, uključiti rernu na 90 stepeni, staviti tegle na pleh i ostaviti ih u prethodno zagrejanoj rerni bar na 30 minuta, kako bi se sterilisale.

Kada slatko sipate u tegle, ako su u pitanju obične tegle, pre poklopca, stavite i celofan, a ako imate ovakve tegle kao moje, celofan nije neophodan.

Za kraj još samo par reči…Dunja je izuzetno zdrava, ali je ipak zdravija u kompotu, nego u slatkom. Ali, nekada je onaj žal za prošlim vremenom, jači od brige o zdravlju, a slabiji od sećanja na nešto što pamtimo po lepom, a što je zauvek ostalo iza nas.

Malo, slatko posluženje gotovo je 200 godina bilo simbol srpske gostoljubivosti, ona poruka dobrodošlice koja je iz srca nuđena svakom dragom gostu. Danas taj običaj praktično više ne postoji nigde osim u ponekom zabačenom selu gde se još neguje nasleđe predaka.

…a čuveni Momo Kapor, napisao je sledeće:

„Budite se, tako, u nekoj staroj kući u srcu Srbije, odlazite u kuhinju kod domaćina, a oni vam iznose nešto tako retko u belom svetu: slatko od trešanja, zamagljenu čašu hladne vode i majušnu čašicu domaće prepečenice. Tako započinje dan u Srbiji... I gle čuda! Te trešnje, ta mala zlatasta sunca poslužena sa ljubavlju, što se presijavaju u sićušnoj staklenoj činijici, spiraju istog časa gorki ukus promašenosti i uzaludnosti na vašim nepcima... One vam ponovo vraćaju odavno izgubljeni ukus blagoslovene bliskosti i dobrote…“

Wrote by volipriroduiprirodno

Brokoli je ove godine za mene bio izazov. On je komplikovan i težak za uzgajanje, ali je, samim tim, i dolazak do svog ploda brokolija veći uspeh i zadovoljstvo. Meni je bilo još teže, jer ga nisam sadila iz rasada, već iz semena. Nisam baš poštovala preporučeno vreme sa sađenje, koje je pisalo na kesici, već sam ga posadila ranije, jer brokoli se sadi u zavisnosti od klimatskog područja. Brokoli je posađen krajem marta, iz malog crno-crvenog semena koje je karakteristično za kupusnjače. Posađen je ovako rano jer zahteva niže temperature gajenja nego ostale kupusnjače

Kako brokoli ne podnosi mraz, seme sam stavila u organski supstrat u kartonske posudice od jaja, koje dobro drže vlagu, i stavila ih u unutrašnjost stana, gde je toplije, kako bi seme proklijalo. U supstrat sam dodala i malo zeolita, koji jača biljku, i kasnije stvara da bude otpornija na bolesti. Zeolit se može kupiti bukvalno svuda, od prodavnica zdrave hrane, do garden centara.

Seme se naravno ne zakopava duboko, već na par milimetara od površine. U ovom periodu mu je potrebna vlaga, ne zalivanje ni svetlost, pa sam posudicu umotala u providnu prijanjajuću foliju, a sve to stavila u poklopljenu kutiju, dalje od svetlosti. Zeolit odlično zadržava vodu i ovu vlagu od kondenzacije ispod folije, pa tako seme, koje se nalazi plitko ispod površine, nikada ne ostavlja bez vlage.

Nakon 7 dana, klice su izbile, pa je sada biljka htela i svetlost. I dalje je napolju bilo hladno, jer je u martu bilo i mraza, pa je biljka stajala malo na prozoru u sobi, gde je imala blagu toplotu i svetlost, a kada bi neki martovski dan bio topliji, a proleće već uzelo maha, iznosila sam je napolje “na vazduh”, kao bebu, koja se navikava na prve prohladne prolećne dane, kratko i oprezno, a sve to, iz razloga, jer joj u ovom početku uzgajanja, najviše prijaju temperature do 18 stepeni.

Paprika, brokoli i zelena salata rastu zajedno u mom vrtu

Sve ostalo je bilo po osećaju, svakodnevnoj brizi i posmatranju biljke, ali i dosta čitanja razne literature. Sada, na kraju procesa, mogu da kažem ovo…ni lepšeg i zdravijeg povrća, ni zahtevnijeg. Da ne volim toliko da se bavim svojim malim vrtom, živce bi mi pojeo ovaj brokoli, ali ne zbog nege i zalivanja, već jer u svakom periodu zahteva posebne temperature, koje, ako ne stvorite i napravite i najmanju grešku, propašće vam višemesečni trud.

Kada su biljke razvile nekoliko pravih listića, koji su se pojavili iznad kotiledona, bilo je vreme da se presade (pikiraju) u posude sa “manjom guzvom”, kako bi lepo napredovale sa rastom. Tada se sade duboko, skroz do lista, kako se zbog tanke stabljike i većih listova, ne bi prevrnule. Čim se presade, potrebno ih je dobro zaliti da bi se koren povezao sa supstratom. U toj posudi biljke su ostale oko dve nedelje, dok posuda nije skroz prokorenila. U to vreme, biljka je već dobila veće listove, i to je bio znak da je vreme da se ovaj rasad posadi na trajno mesto.

Ja sam ih posadila u velike žardinjere, jer brokoli, za razliku od drugih kupusnjača, zahteva veći razmak između biljaka, oko 50 cm, što je kod mene bilo po dva brokolija po žardinjeri. Brokoli više voli hladnije temperature i senu, pa pazite da žardinjere kada nastupe topli dani ne držite na jakom suncu jer se brokoli neće razvijati kada je temperatura vazduha preko 30 stepeni C. Naime, usled visokih temperatura i nedovoljne količine vode, može se desiti da cvetovi požute i propadnu Zato i voli senu, zalivanje čak i po listovima, pa i zagrtanje. Brokoli je prava osetljiva maza kojoj treba ugađati. Da bi formirao cvet, brokoli mora da prođe kroz određeno razdoblje niskih temperatura nižih od 10 °C, jer bi u suprotnom imao ogromno lišće a mali ili nikakav cvet/plod. Redovno se mora prehranjivati organskim đubrivom jer brokoli ima plitak koren pa mu je potrebno osigurati redovno đubrenje tokom vegetacije.

Veoma je važno potrefiti pravo vreme za berbu brokolija, jer se mora paziti da pupoljci ploda ne procvetaju, već ih treba brati kada su pupoljci glave ploda zreli i razvijeni, ali zatvoreni, dok manje bočne plodove možemo brati i nekoliko nedelja pre. Za jelo se skoro uvek koriste samo gornji cvetovi/plodovi, a bočni pre za konzerviranje, jer su znatno manji. Mogu se stavljati u tegle kao zimnica.

Inače, vreme kada je brokoli za berbu, ne sme se odugovlačiti, jer kada izgleda baš onako kako sam opisala, kada je spreman za konzumiranje, takav će biti samo par dana, a posle toga će već početi da cveta. Zato ga uberite bukvalno tada, da vam ova dugo gajena biljka ne propadne. Brokoli možete odložiti u zamrzivač, ako imate ovako puno glavica kao ja, i vaditi po potrebi, jer će tako sačuvati sva nutritivna svojstva. Ako ipak imate tek glavicu dve, i nameravate da ih upotrebite sveže, nemojte ih držati vam frižidera, jer se brokoli brzo suši i žuti, a samim tim gubi i na kvalitetu. Držite ga u kesi u frižideru, najviše do tri dana, i to suvog i neopranog, jer ako ga operete i ne osuši se i poslednja kap vode, brzo će poplesnaviti. S obzirom na to da se teško gaji i nije baš ni jeftin ako ga kupujete, nemojte ga zbog sitnih propusta baciti.

Brokoli se gaji zbog predivnog ukusa i jer je izuzetno zdrav. Ima obilje karotena pa mu zbog vrednih sastojaka pripusuju antikancerogena svojstva. Osim toga, ima mnogo vlakana, kalcijuma, vitamina A i C.

Ja ga najviše jedem u krem čorbicama, ondnosno “potažima”, jer je to lagan obrok tokom vrelih letnjih dana. Obično pravim razne potaže…od zelenog povrća, bundeve, graška…

Moj potaž od brokolija i ostalog povrća

U jednu šerpu od 5 litara staviti oko 3 litara vode, glavicu crnog luka, dva-tri čena belog luka, par cvetova karfiola, par listova kelja, par cvetova brokolija, jednu šargarepu, jedan peršun, dva veća krompira, da bi zbog skroba dao gustinu čorbici, dva tri lista lovora jer kupusnjače hoće da nadimaju, dosta bibera i po želji celer ili kelerabu.

Kuvati dok povrće ne bude meko…10 minuta pre kraja, ubacite i nekoliko listova blitve ili spanaća i dve kocke supe.

Sklonite šerpu sa šporeta, izvadite lovor i štapnim mikserom sve izmiksujte u kašu....Dodaje začine po ukusu, kiselu pavlaku i navalite.

Wrote by volipriroduiprirodno

Tarja V. Mitrovic

Popularno

Arhiva

Oznake